Дон Антун Којовић (1751-1845) је, осим младих година на школовању у Италији, цијели живот провео у Будви и вриједно биљежио мале и велике градске догађаје у Дневнику и Мемоарима. Хронолошки се наставља на рад претходника, Крста Ивановића.
Свјештеник, у честим неспоразумима са својим црквеним положајем, био је више заинтересован за свакодневни живот и обичаје, грађане и њихове породице, славе, занате, ношње, мјеста у граду и околини, друштвена превирања и савремене политичке потресе. Локални племић и учитељ многих генерација будванске младежи, стваралац на заласку епохе просвјетитељства, франкофил без остатка и католички свјештеник који је дао топли портрет владике Петра I Петровића. Будвански дневничар пуне 32 године, са готово 11.700 записа, писац на италијанском и народном језику, пјесник, драматург по мјери свог малог града и хроничар.
Сачуване су двије накнадно повезане свеске Дневника (1806-1819 и 1820-1831). Друга свеска је више оштећена влагом и текст је дјелимично тешко читљив због пробијања мастила на наличје листа.