Овај аутограф је основни рукопис Којовићевих пјесама. Садржи 25 пјесама на "словинском" језику, старију верзију покладне драме "Смијешни разговор", и три пјесме на италијанском језику, за које се сматра да су додате на крају јер је у свесци остало празног мјеста.
Којовићева поезија је пригодна, често тривијална и хуморна, под утицајем народне поезије. Ријетко се уочава лични призвук.
Кратка покладна комедија изведена је посљедње недјеље карневала 1813. Тема је из живота грађанске породице (свађа између мужа и жене, снахе и свекрве), а смијех изазивају муж пијаница, језичава и самовољна жена и свадљива свекрва.
Дјело је изданак традиционалне француске и италијанске форме: лаке, непретенциозне фарсе и лакрдије, у шаљиво-сатиричном тону.
Још за ауторовог живота настала су два преписа "Верса": Вука Врчевића и Вука Поповића, који нису истовјетни с оригиналом.