Средњовјековни статут Будве, највјероватније настао средином 14. вијека, за вријеме Млетачке републике преведен је на италијански језик.
У Библиотеци Марћана у Венецији чувају се два преписа Статута на основу којих је Шиме Љубић (1882) урадио критичко издање, које је основа за касније домаће преводе и издања.
Овај рукопис, боље очуван, писан хуманистичком латиницом, осим текста Статута садржи: инвентар цркве св. Ивана, Цјеновник узвишене Будванске општине за послове канцеларије, Регистар и инвентар по бројевима привилегија и терминација које су превјерној општини будванској у различито вријеме додијелили господин деспот Ђурађ и Пресвијетла република Венеција, Попис писама и терминација многопоштованих генералних провидура које се налазе у једној општинској књизи и Имена славних потестата Будве и вријеме њиховог столовања.